Istraživanje stavova naših sugrađana o tome šta misle o stanju životne sredine i o temi koja je sve aktuelnija u svetu i kod nas pokazalo je da kod manjeg dela stanovništva na teritoriji grada Sombora postoji izražena potreba da se bave životnom sredinom i da učestvuju u sprovođenju mera za adaptaciju na klimatske promene, pogotovo u pošumljavanju i rešavanju higijensko sanitarnih problema koja se odražavaju kroz zagađivanje zemljišta. Uočava se da je zagađenje zemljišta pri poljoprivrednoj proizvodnji, prekomernom upotrebom hemijskih preparata, dostiglo zabrinjavajuće razmere, kao i paljenje žetvenih ostataka. Odlaganje otpada naš je hroničan problem i nikako kao društvo ne napredujemo u tom pravcu što je zaista poražavajuća činjenica.
Površine pod zelenilom, šumama, u velikoj meri su degradirale usled seče ili odsustva adekvatnog upravljanja. Biodiverzitet je značajno narušen – posledice proređivanja ili potpunog uništavanja šuma doveli su do toga da divlje životinje migiraju prema naseljima i uništavaju domaće u potrazi za staništem i hranom. Obzirom da su one prenosioci bolesti, poput besnila, povećava se opasnost po lokalno stanovništvo. Pored toga narušena je zaštita od vetra, snežnih nanosa i ukupna mikroklima naselja. O estetskom efektu suvišno je i govoriti.
Problemi koji su izraženi prilikom pokušaja da se zaštiti životna sredina leže u neadekvatnom sprovođenju zakona odnosno odsustvu kapaciteta lokalne zajednice da se izbori sa zagađivačima i licima koji nemaju svest o tome da devastacija prirode, bilo to kroz zagađivanje zemljišta ili uništavanje šuma, utiče i na njih. Mali odziv građana u istraživanju pokazuje da je značajno smanjena aktivnost građana da doprinesu unapređenju stanja životne sredine i samim tim adaptaciji na klimatske uslove.
Naš zapadnobački region je prepoznat kao područje u kome će se klimatske promene značajno odraziti i spada u najugroženije delove naše zemlje. Pored osiromašenja zemljišta usled erozije vetrom, očekuju se veliki poremećaji u vidu ekstremnih vremenskih događaja poput kratkotrajnih obimnih padavina, snažnih olujnih vetrova, sušnih perioda sa jakim i dugotrajnim toplotnim i ledenim talasima, ali i oni koji usled pomeranja godišnjih doba, proleća i jeseni, utiču na vegetaciju biljaka a samim tim poljoprivrednu proizvodnju koja je dominantna.
Veliko nepoverenje vlada prema donosiocima odluka i prema medijima. Ekološke i stručne organizacije su kanali kojima građani najviše veruju mada smatraju da ni one nemaju dovoljan kapacitet da utiču na državu koja je prepoznata kao najodgovornija za upravljanje životnom sredinom. Kao posledicu ovakvog stanja u društvu, ogromnog nepoverenja u informacije koje dolaze od najviših nivoa u državi i medija, imamo odsustvo aktivnosti kod mladih, koji su svesni posledica sa kojima će se oni suočiti u budućnosti, ali u ovakvoj društvenoj klimi oni jednostavno ne žele da učestvuju u bilo kakvim društvenim aktivnostima, pa ni kad je životna sredina u pitanju.
Ipak, ovim putem došli smo do određenog broja naših građana koji su spremni da ulože svoje vreme i trud da se angažuju u ovom procesu koji je od životne važnosti za svakog od nas. Verujemo da će oni svojim ličnim primerom doprineti da se uključi veći broj građana, naročito mladih pošto su oni ključni za održivi razvoj naše zajednice. Primetno je da se mladi vraćaju na selo i to je veoma pozitivan trend obzirom da će klimatskim promenama biti najugroženiji gradovi. Jedina infrastruktura u koju nismo dovoljno ulagali je priroda i to nam se sada vraća na način koji niko nije očekivao da će se tako brzo desiti. Ni jedan tehnološki napredak ne može da se opravda uništavanjem prirode i to treba da naučimo svoju decu. Da ne ponavljaju greške koje smo mi napravili.
