Za bavljenje temama o klimatskim promenama, zaštiti životne sredine i održivom razvoju neophodno je istraživati, pratiti vesti, upoznavati se sa aktivnostima koje se sprovode ili imaju potencijal da donesu neku promenu. Jačanje građanske svesti o politikama koje nose ovu temu je od ključne važnosti za adekvatnu primenu svih zakona u ovoj oblasti.
Na društvenim mrežama tj. u digitalnoj sferi koja je mnogo življa i interaktivnija sa građanima vidimo drugačiju sliku koja pokazuje složenu problematiku u oblasti zaštite životne sredine.
Prema istraživanjima Ministarstva za evropske integracije koje je podržala Evropska unija, u Srbiji se o životnoj sredini podjednako brinu sve generacije – uz izuzetak penzionera i srednjoškolaca. Upravo u ovoj činjenici da nisu povezani iskustvo i budućnost leži najveći problem u odnosu prema životnoj sredini.
Mladi se nedovoljno angažuju u oblastima koje treba da su im od suštinske važnosti.
Na ovaj problem je ukazano i u Nacionalnoj strategiji za mlade 2015. do 2025.god. sa preporukom da se na edukaciji mladih i povećanjem njihovog aktivizma mora mnogo više raditi, kako u institucionalnoj sferi tako i kroz civilni sektor.
Iako se ulažu napori da se poveća interesovanje i aktivnost mladih, naročito srednjoškolaca, ostaje utisak da se u tim naporima ne javljaju veći pomaci. Sa druge strane, organizacije civilnog društva najangažovanije u zaštiti prirode „stare“ ili se dopunjavaju malim brojem mladih i to većinom u većim , uglavnom studentskim gradovima, dok u ruralnim sredinama sve više zamire učešće mladih. Dobrim delom za to je zaslužna društvena i socijalna situacija, egzistencijalna neizvesnost i nepoverenje prema institucijama ili organizacijama civilnog sektora. Informativna pismenost građana, takođe predstavlja veliku prepreku za temeljniju edukaciju.
Za bavljenje temama o klimatskim promenama, zaštiti životne sredine i održivom razvoju neophodno je istraživati, pratiti vesti, upoznavati se sa aktivnostima koje se sprovode ili imaju potencijal da donesu neku promenu. Veoma često je u tom pravcu prepreka nedostatak slobodnog vremena, nedovoljno početnog znanja ili jednostavno nedostatak informacija na maternjem jeziku, a kod mladih je veoma prisutno slabo ovladavanje stranim jezicima u kvalitetu potrebnom da prate razvoj istraživanja, novih tehnologija i svežih informacija. Takođe se javlja jaz između stručnih institucija i civilnog sektora upravo usled nedostatka validnih informacija i nerazumevanja što je naročito vidljivo u sektoru šumarstva kojim se naše udruženje bavi i koji edukacijom i svojim aktivnostima pokušavamo da premostimo.
Obzirom da se goranski pokreti od svog osnivanja bave edukacijom najviše mladih tako je i misija našeg udruženja kontinuirana edukacija i davanje ličnog primera u građanskom aktivizmu i volonterizmu način na koji utičemo na mlade. Kroz ovaj projekat edukaciju proširujemo i na druge organizacije civilnog društva koje u našem gradu i susednim opštinama nisu u tolikoj meri aktivne kako bi im dali podršku kroz informacije i resurse kojima naše udruženje raspolaže.
