Organizacija Pokreta gorana je najstarija ekološka organizacija na Balkanu nastala sa ciljem da se sprovede pošumljavanje na teritoriji Srbije u periodu posle rata kada je zbog njegovih posledica i povećanje izgradnje zemlje došlo do značajnog narušavanja ekoloških sistema – zemljišta, biodiverziteta, šuma. Posledice degadacije zemljišta su se osećale i u svim drugim delatnostima. Država je shvatila da jedini kapacitet da se priroda obnovi leži u njenim stanovnicima – zato je nastala organizacija koja je bila u mogućnosti da mobiliše široki front stanovništva koje je bilo dobrovoljno angažovano na pošumljavanju zemlje.
Svaka opština, radna organizacija, ustanova, škola, su imali svoje jedinice gorana. Organizacija je bila takva da su se na poziv Pokreta gorana Srbije veoma brzo mogle okupiti tzv. brigade goranskih aktivista iz svih krajeva zemlje koji su bili upućeni na odredište gde se pošumljavalo. Aktivnosti su bile planirane i rukovođene inženjerima šumarstva, koji su obučavali volontere i pratili kako se sprovodi pošumljavanje. Radovi na pošumljavanju nisu bili laki ali je upoznavanje, druženje, dobra atmosfera i svest o tome šta se i zbog čega radi bili glavni pokretač volonterizma u narodu, naročito među mladima.
Danas goranski pokreti postoje kao i svaka organizacija civilnog društva. Prepušteni su da sami organizuju svoje aktivnosti i obezbede svoj opstanak, S tim u vezi je i očigledan potpuni izostanak strategije za pošumljavanje u bilo kom obliku jer ipak su šume strateški resurs države koja već decenijama nema značaj. Šuma kao resurs gleda se samo kao izvor drvne mase u svrhu prerade ili kao energetski resurs. Šuma daje i to, nesebično, ali ne i bezrezervno.
Uništavanje i neobnavljanje šuma dovelo je danas do takvog osiromašenja zemlje, biodiverziteta, zagađenja da moramo da se zapitamo da li je evolucija ljudske svesti zaista toliko zaprljana i pomerena zbog stvaranja nečega što je vrlo prolazno i što stvara veliku nejednakost među ljudima, a to je profit i vlasništvo, i da li je zaista to što treba i sme da se toleriše?
Da li je zaista potrebno i dalje podizati svest o značaju koju šume imaju u prirodi? Prosto je neshvatljivo da u savremeno doba nekom tako nešto treba objašnjavati?!
Da se vratimo na goranski pokret. Ove organizacije u savremeno doba dobile su “podršku” različitih novih ekoloških udruženja i organizacija. Posledica je da se sadi gde ko i šta stigne – bez plana, strategije, uslova i podršku onih koji bi najbolje trebalo da se razumeju u sadnju – šumarskih struka.
Zbog dugačkog vremenskog perioda koje je potrebno da šuma oživi nikome ona više nije interesantna jer ne obrće pare brzo. Šuma jeste resurs koji mora da se obnavlja. Čiji je to interes? Samo državni? Ne zaboravimo, država je servis građana i ne može ona ništa ako nema stanovništvo koje ne vodi računa o svom životu, bezrezervno. Pa tako ni goranske organizacije koje postoje, imaju doduše manji kapacitet da mobilišu stanovništvo ali ipak, mora se priznati da “Pokret gorana” još uvek odzvanja u sećanju nekih starijih generacija koje su nekada učestvovale u obnavljanju prirode.
Ove mlađe generacije možda nikada neće shvatiti značaj koji je Pokret gorana imao u istoriji.
