Polja soje sejane istog dana, u drugoj polovini maja, sa potpuno istim biohemijskim tretmanima .
Prve dve fotografije sa trostruko veće površine oivičene drvećem i rastinjem sa tri strane od parcele sa druge dve fotografije, gde je soja ograđena drvećem sa sve četiri strane.
Zaključak se sam nameće.
Biljke na široj parceli su u lošijem stanju (dosta bledog, sprženog lišća) u odnosu na one biljke na manjoj, zaštićenijoj parceli. Pored toga, na manjoj parceli su biljke ujednačene po kondiciji čak i u blizini drveća, za razliku od biljaka na većoj parceli.
Ne treba biti previše stručan pa izvući zaključak – treba samo posmatrati prirodu i učiti od nje. Poljoprivrednici bi trebalo da postanu svesni toga.
Naš somborski atar je idealan region da pokrenemo regenerativni (sintropski) oblik poljoprivrede kroz agrošumarstvo. To je proces, dugotrajan ali se mora početi. Neprihvatljivo je saznanje da se sa podizanjem vetrozaštite u Vojvodini još ne počinje i neizvesno je kad i kojim tempom će se realizovati.
Ovakvo stanje u gazdovanju, ne samo šumama već i zemljištem imamo još od perioda obnove od Drugog svetskog rata i još uvek nismo napravili pomak u napred, nazadovali smo, drastično. Šume, pa bilo to i deset stabala, stvaraju posebnu mikroklimu koja se nepobitno oseća u njihovoj blizini a vidi se po uticaju na okolinu. U poljoprivredi, zahvaljujući dosadašnjem načinu gazdovanja zemljištem, prinosi se povećavaju ali isto tako i troškovi, u čemu se slažu čak i stručnjaci. Zarad malog procenta obradive površine koja se ne ustupa za višegodišnje zasade, poljoprivrednici izgube na ćupriji jer imaju povećane troškove navodnjavanja, prskanja i đubrenja. Naravno, uslovljeni su da budu dobri potrošači biohemijskih preparata, najmodernije tehnologije i opreme koja će im doneti veće prinose – za sada. Klima nam govori drugačije – ne još dugo.
Pametno korišćenje svih benefita koje donose tehnologije ne podrazumeva potpuno oslanjanje na iste, jer poljoprivrednik nije pravi vlasnik zemlje (da se razumemo, samo na PAPIRU) nego nešto mnogo veće – PRIRODA.
