Sa predstavnicima udruženja pčelara Zapadnobačkog okruga i drugim ekološkim udruženjima održan je i završni sastanak na kojem su definisane glavne stavke predloga za izradu Lokalnog akcionog plana pošumljavanja. Svaka kategorija učesnika koja je bila obuhvaćena u ovom projektu, predstavnici mesnih zajednica, građani, udruženja ipredstavnici lokalne samouprave i stručni saradnici doprinela je kreiranju predloga koji će biti dostavljen donosiocima odluka na razmatranje i, nadamo se, doneti odluku o izradi plana.
Predstavljanje rada našeg udruženja i podsticanje zainteresovanih strana za praćenje javnih politika u oblasti zaštite životne sredine bio je i jedan od ciljeva projekta “Prihvatimo odgovornost i sadimo šume”. Životna sredina je resurs o kome treba da brinu svi građani. U ovom projektu, koji je se sprovodi u okviru projekta “Zeleni inkubator” koji sprovode Beogradska otvorena škola, Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine, a donatori su Evropska unija, Fondacija Fridrih Ebert i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, najviše smo težili jačanju kapaciteta lokalne zajednice, odnosno motivisanju naših sugrađana da se uključe u društveni dijalog o temama koje se tiču unapređenja stanja životne sredine u cilju pravovremene i adekvatne adaptacije na klimatske uslove koji su poslednjih godina značajno izmenjeni i čije posledice se odražavaju na svakodnevni život.
U našoj opštini, kao i u celoj Vojvodini, potrebno je dvostruko povećati površine pod šumama, sa nepunih 7% do više od 14%. Zbog toga je neophodno površine koje katastarski nisu šume prenameniti u šumsko zemljšte. Problem je što se u Vojvodini, pa i u našoj opštini, prednost daje poljoprivrednom zemljištu u odnosu na šumsko. Poljoprivrednici u zakupu državnog zemljišta dobijaju i površine koje ne obrađuju i to se tako sprovodi decenijama. Za takve površine opravdano je da se pošume. Zakon omogućava ovakvu konverziju. Problem je ko će njima da upravlja.
Pčelarska udruženja su najviše zainteresovana za pošumljavanje medonosnim vrstama od kojih su duže vremena zastupljeni samo bagrem i evodija. Prema Studiji o vrstama pogodnim za pošumljavanje na teritoriji grada Sombora koju je izradila prof.dr.Jovana Devetaković, postoji mnogo autohtonih vrsta drveća i žbunja koji mogu da se sade u ovom području a koje su takođe medonosne i koje bi doprinele obogaćivanju biodiverziteta koji je značajno osiromašen neadekvatnim izborom uglavnom istih vrsta drveća.
Šume imaju opštekorisnu funkciju, biološku koja je u interesu svih. Kada bi se pošumljavanje ovakvih površina vršilo na način na koji se podižu prirodne šume u kojima se ne bi vršila nikakva intervencija u smislu održavanja, upravljanje ne bi ni bilo potrebno što bi takođe smanjilo troškove za komunalne delatnosti.
Za ovakvo pošumljavanje bilo bi potrebno za svaku oblast odrediti koje bi vrste trebalo da se sade i u kojoj bi mogli da učestvovuju i najmlađi zato što se sadnja oslanja na kontejnerske sadnice starosti jedne do dve godine a ne kao do sada višegodišnje sa golim korenom što iziskuje značajan fizički napor. To bi značajno uticalo na edukaciju dece koja će i moći da vide efekte svog “rada”. Deca se lako naviknu na boravak u prirodi jer im je to blisko okruženje koje vremenom, pod raznim uticajima, gubi značaj u njihovoj svesti. A to postepeno dovodi do društva koje nema empatije prema svom okruženju. Deci treba omogućiti da se bave prirodom na različite načine a jedan od njih je i sadnja šume koju će pratiti kako raste. I sigurno je da će takvu šumu takvi ljudi i čuvati.
Primer kako se sprovodi sadnja urbanih šuma možete videti na ovom linku – Urbane šume
