Ako bi se po pitanju mera koja se tiču šumarstva sprovodilo iskorišćavanje otpadaka u šumi za dobijanje biomase dobijamo sukob ekološkog i biološkog aspekta na budući kvalitet šuma jer je šumama neophodno da postoji materijal koji je izložen procesu truljenja pod uticajem gljiva i pečuraka koji su neophodan element u šumskom ekosistemu. I tu dolazi do kolizije u razvoju strategije jer se ne uzimaju u obzir istraživanja koja su nepobitno dokazala ovaj fenomen. Strategija neće imati uspeha ukoiko se ne oslanja na sveobuhvatne analize i rezultate istraživanja jer naše znanje o prirodi nije ni približno toliko veliko koliko mi mislimo da jeste.
Zato je izuzetno važno da se u razvoj strategije uključe svi akteri od stručne javnosti, građana, privrede i svih koji mogu da, sa aspekta svog delokruga rada, ukažu na moguće posledice ili na prednosti koje nove tehnologije mogu da pruže, a koliko je cela tema kompleksna i obuhvatna može da se vidi i na globalnom nivou jer još ne postoji usaglašena metodologija kako da se prilagodimo novonastalim promenama klime. Razvijajau se mehanizmi prisile, kao što je trgovina emisijama gasova staklene bašte, kako bi se sve države (i to još uvek nije isto za sve) primorale na smanjene štetnih emisija gasova koji prouzrokuju globalno zagrevanje orijentacijom proizvodnje električne energije na obnovljive resurse u koje se uključuje i biomasa. Biomasa ne treba da se posmatra kao resurs već gradivni materijal koji je neophodan prirodi za samoobnavljanje. Dok su se žetveni ostaci zaoravali zemljište je bilo propusno i zadržavalo je vlagu, bogato humusom, sa potrebnom količinom elemenata u optimalnom odnosu. Dok se drveće rušilo u šumi i trunulo imali smo kvalitetno i zdravo šumsko zemljište a samim tim i zdravije i otpornije šume koje su se mogle obnavljati. Vode su imale dovoljan kapacitet, podzemne su bile dostupne biljkama i nije bilo potrebe za navodnjavanjem. Samim tim tokom prirodnog samoobnavljanja i vazduh je bio čistiji. Ljudska intervencija dovela je do narušavanja prirodnih zakona i na to pre svega treba da se osvrnemo i dobro razmislimo šta nam je dalje činiti.
