Prostorni plan predstavlja najviši planski dokument  države kojim se određuju pravci razvoja  zemlje u narednih 15 godina, i koji utiče na sve oblasti života.

U Srbiji je u toku usvajanje trećeg po redu Prostornog plana (prethodno doneti 1996. i 2010.god.).

Plan se prilagođava “jačanju uloge tržišta u upravljanju razvojem zemlje, konsolidaciji sistema javnih politika i pripremi za pristupanje EU i korišćenju evropskih i međunarodnih fondova”.(Zakon o planiranju i izgradnji)

U posebne ciljeve spadaju “zaustavljanje degradacije prostora i životne sredine,  zaštita prirodnih resursa, biodiverziteta, nasleđa, predela i životne sredine”

U Vojvodini u toku je izrada Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine od 2021. do 2035. godine (prethodni usvojen 2011.god. a programi implementacije doneti su za 2013-2017.god. I 2017-2020.god.).

Svaka lokalna samouprava, grad i opština, donosi prostorne planove za svoju teritoriju. Posebna pažnja se posvećuje prirodnim karakteristikama predela i njihovom očuvanju.

Međutim, u realnosti vidimo sasvim drugačiju sliku. Tokom decenija izgradnje i širenja urbane infrastrukture, vidimo da se prirodno potiskuje nauštrb urbanog. I  posledice sve jače osećamo. Promenom klimatskih uslova gradova su sve izloženiji toplotnim talasima koji se u gradovima teško podnose. Razlog – smanjenje zelenila, naročito drveća.

U ruralnim predelima koji su najviše okruženi njivama, livadama i pašnjacima, uticaj visokih temperatura takođe je veoma izražen što se naročito ogleda u poljoprivredi. Prinosi u svim granama poljoprivrede znatno slabe, povećava se potreba za navodnjavanjem, zaštitom bilja i pojačanom negom, što stvara velike troškove u već ionako posrnuloj proizvodnji. Neizvesnost u poljoprivrednoj proizvodnji odvlači mlade da se njome bave i na taj način sela sve više stare i prazne se.

Strateška procena uticaja

Strateška procena uticaja je postupak kojim se procenjuju uticaji predloženih strateških dokumenata (planovi, programi i politike) kojima se donose strateški važne odluke i vrše strateški važni izbori, na životnu sredinu uključujući i ekonomske i socijalne elemente.

Ovim postupkom omogućeno je učešće javnosti i organa nadležnih za zaštitu životne sredine u konačnom odlučivanju o politici koju predlaže određeni sektor, o planu za određeno područje ili programu razvoja za određenu oblast.

Strateška procena vrši se za planove, programe i osnove (u daljem tekstu planove i programe) u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune, kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.

Bez učešća građana u odlučivanju i sprovođenju javnih politika nije realno očekivati dobre rezultate. Informisanost, stavovi i mišljenje građana su veoma važna  komponenta ovog procesa jer ukoliko ne postoji razvijena svest o životnoj sredini, kao što je to bio slučaj godinama u nazad, neće biti moguće napraviti pomak u zaštiti životne sredine i izbeći uticaj interesnih strana iz privrede i politike, kojima je životna sredina na najnižoj listi prioriteta.