U preliminarnim rezultatima istraživanja o stavovima građana koje je sprovedeno tokom oktobra meseca i anketama preko društvenih mreža i kroz saradnju sa lokalnom televizijom pokazalo se da postoji svest o posledicama koje klimatske promene donose i da je naročito izražena zabrinutost i kritika u odnosu države ali i građana prema životnoj sredini.

Zakoni postoje, ali nisu dobro usklađeni, kontrola se ne sprovodi, a kod dobrog dela stanovništva nema dovoljno volje da se lično angažuju kako bi se ojačali kapaciteti zajednica u zaštiti životne sredine, već se svodi na entuzijazam pojedinaca koji nešto i pokušavaju da urade po pitanju pošumljavanja, uređenja prostora, odlaganja otpada, upravljanje vodama itd.

1. novembra održan je treći konsultativni sastanak u okviru projekta “Prihvatimo odgovornost i sadimo šume”. Učesnici su, pored projektnog tima bili predstavnici odeljenja za poljoprivredu, urbanizma i prostornog planiranja, sa pomoćnikom gradonačelnika grada Sombora za oblast zaštite životne sredine i Goranom Matićem, saradnikom Pokreta gorana Sombor u rasadničkoj proizvodnji i vlasnikom firme za gajenje šuma “Ecoforestry”.

Agenda sastanka se oslanjala na rezultate istraživanja koje je sprovedeno u mesnim zajednicama Riđica, Stanišić, Bački Breg, Aleksa Šantić, Čonoplj i Kljajićevo i rezultata koje smo dobili putem on line upitnika, ankete koje je sprovela lokalna televizija, kao i direktnim razgovorom sa sugrađanima koji su nam uputili poziv.

Razmatrali su se predlozi građana za proširenjem površina za pošumljavanje, međutim, pokazalo se da su problemi daleko veći i ukazuju na neodgovorno ponašanje pojedinaca u svakom segmentu koji se tiče zaštite životne sredine. Svest o klimatskim promenama i posledicama koje one donose je definitivno prisutna i postoji spremnost da se stanovništvo uključi u aktivnosti na njihovom ublažavanju, naročito pošumljavanju. Problem koji postoji je higijensko-sanitarne prirode jer je uočljivo da se ne poštuju pravila odlaganja otpada, naročito animalnog, što se prijavljuje u velikom broju sela. Razlog je i nedavno zatvaranje somborske kafilerije, a alternativa nije ponuđena. Pored toga je prisutno i neadekvatno upravljanje zemljištem, prevelika upotreba pesticida, navodnjavanje voćnjaka koje ugrožava nivo podzemnih voda kojima se pune površinske vode i mnogi drugi.

Građani su svesni da su javne rasprave način da se njihovo mišljenje i sugestije čuju ali postoji velika doza nezainteresovanosti da se na njih javljaju. Gotovo u svakoj mesnoj zajednici su pokušavali da reše neki problem koji se tiče uticaja na životnu sredinu međutim problemi koji sprečavaju rešavanje leže u zakonima i primeni istih. U više navrata je inicirano pošumljavanje ali ono što ovakve aktivnosti sprečava je način korišćenja zemljišta, vlasništvo i zakup, gde su Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o šumama direktno suprotstavljeni, jer šuma na poljoprivrednom zemljištu nema zaštitu kakvu bi imala da je upisana u katastru kao šumsko zemljište. Naročito veliki problem je odgovornost i način upravljanja ovakvim šumama koje prvenstveno treba da imaju zaštitnu ulogu a po dosadašnjoj praksi njima niko ne upravlja pa se masovno seku i uništavaju, što se odražava i na zdravlje stanovništva i na živi svet i na izgled sela.

Studija koja je u pripremi i na kojoj sarađuju Šumarski fakultet iz Beograda i firma Ecoforestry usmerena je iznalaženja rešenja za održivo gazdovanje šumama oko naseljenih mesta.

Za adekvatno upravljanje i postizanje kvaliteta šuma biće potrebno da se sprovede studija za svaku pojedinačnu parcelu i da se jasno definiše čija je odgovornost u njihovom gajenju.