Da postoji interesovanje građana somborske opštine za pošumljavanje, kao jedne od mera za ublažavanje nepovoljnih klimatskih uticaja, pokazalo se na nedavno održanom sastanku koji je organizovao Pokret gorana Sombor sa predstavnicima mesnih zajednica, ekoloških udruženja i gradske uprave u cilju uspostavljanja saradnje i jačanja kapaciteta lokalne zajednice u borbi protiv klimatskih promena, a u okviru projekta „Prihvatimo odgovornost i sadimo šume“.

Sombor je poznat kao grad bogat zelenilom i nastoji da to i ostane. Međutim, primetno je povećano uklanjanje drveća u gradu i okolini što u somborcima uvek izaziva revolt.  Na sastanku je u fokusu bilo  pitanje stanja i korišćenja zaštitnog zelenila u naseljenim mestima. Ova kategorija zelenila  izuzetno je značajna za održavanje mikroklimatskih uslova što pokazuje i njihova severna i severo-zapadna pozicija zbog zaštite od vetrova. Pored toga, u prostornom pogledu utiče na identitet naselja i značajno štiti od zagađenja koje dolazi  sa njiva. Da je ekološka svest bačkih paora bila na višem nivou nekada nego danas svedoče nekada bogati vetrozaštitni pojasevi koji su se spajali sa zaštitnim šumama u selima. Sada je stanje takvo da su zaštitni pojasevi  većinom posečeni ili su u veoma lošem stanju. Poseban problem su pojasevi u ataru koji se zajedno sa obradivim zemljištem izdaju u zakup i pretvaraju u oranice ili puteve. Veliki deo poljoprivrednika ne poštuje Zakon o poljoprivrednom zemljištu u kome je jasna obaveza da se na oko obradivih površina mora nalaziti bar 5% površine pod višegodišnjim zasadima tj. vetrozaštitnim pojasevima. To je problem kojim se intenzivno bavi i gradska uprava, ali je problem kontrola na terenu i sprovođenje kazni.

Jedan od ciljeva ovog projekta je da se obnovi i proširi zaštitno zelenilo u i oko naselja na teritoriji grada. Potrebno je da se pregleda i utvrdi stanje na površinama namenjenim za zaštitno zelenilo u selima koje su naznačene u planovima generalne regulacije mesnih zajednica na teritoriji grada. Šume prvenstvo treba da štite od nepovoljnih klimatskih uslova i zagađenja, da pružaju zaštitu, a očigledno je da one uklanjanju zbog povećanja poljoprivrednih površina ili gradnje.

Sa druge strane, mnogo ekoloških udruženja, poput lovačkih, ostalo je bez parcela koje su održavali i na kojima su kontrolisali populacije divljači. Velike površine su pošumljene su državne subvencije, a sada se takve parcele daju na licitaciju zakupcima na 30 godina čija je namera da te šume iseku. Obzirom da je prisutna nelegalna seča, pitanje je kako sprovoditi kontrolu nad korišćenjem takvih površina.  Da prave kontrole od strane inspekcije nema  saznali smo  na sastamnku od predstavnika iz Gradske uprave.

Drugi, ne manje značajan cilj, je da se građani osnaže u zaštiti svoje životne sredine, da se suprotstave daljoj degradaciji i uništavanju ekosistema koji predstavljaju značajniju infrastrukturu od betonske. Za to je potrebna saradnja na svim nivoima. Problemi su višestruki i izgleda kao da niko nema dovoljno volje da se sa njima pozabavi – jasna je namera gradske uprave da se problem reši, isto tako i građana, ali nema jasnog plana ni okvira za sprovođenje. Zato bi donošenje lokalnog akcionog plana pošumljavanja, čiju izradu ćemo inicirati u ovom projektu, bio pomak u rešavanju ovog problema.

Projekat „Prihvatimo odgovornost i sadimo šume“ realizuje Pokret gorana Sombora, u okviru projekta „Zeleni inkubator“ koji sprovode Beogradska otvorena škola sa partnerima Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Prilog TV Sombor