Smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje upotrebe uglja i nafte su važni elementi u borbi protiv klimatskih promena. Najefikasnija mera za očuvanje klime, prema istraživanju švajcarskog Saveznog instituta za tehnologiju (ETH) iz Ciriha, jeste: sama priroda.
Studija prvi put pokazuje da se može postići cilj o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni koji je postavilo Svetski savet za klimu (IPCC). Prema IPCC, do 2050. godine moraju se ograničiti emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a u tom cilju trebalo bi pošumiti oko milijardu hektara zemljišta. (izvor: DW)
Šume u današnjim uslovima ugrožene su iz više razloga: nepovoljni klimatski uslovi onemogućavaju njihovu bržu obnovu kao i prirodnu reprodukciju, raširenost bolesti umanjuju njihovu vitalnost i otpornost, nekontrolisana eksploatacija i krčenje da bi se proširile površine za ratarsku proizvodnju dovelo je do toga da je poremećen čitav ekosistem. Osiromašeno zemljište, temperaturne oscilacije, dugi sušni i toplotni talasi, širenje invazivnih vrsta, smanjenje prinosa i vitalnosti semena šumskog drveća stavlja šumare u veoma nezavidan položaj naročito zato što se rezultati njihovog rada u gajenju šuma vide tek nakon nekoliko decenija.
Zato je u šumarstvu veoma važno temeljno planiranje i istraživanje. Studije o pošumljavanju obuhvataju raznolike faktore od geografskih, klimatskih, pedoloških uslova pa do namene i procene životnog veka šume koja se planira.
Na žalost, dugo vremena je svuda u svetu veoma izraženo eksploatisanje drveta kao resursa za privredne delatnosti umesto gajenja sa ciljem čuvanja prirodnih staništa i zaštite prirode, pa bolja slika nije ni kod nas. Eksploatacija je dosegla razmere neodrživosti jer se više šuma poseče nego što se sadi. A neophodno je i jedno i drugo, samo treba uspostaviti pravu meru što u kapitalističkom načinu razmišljanja nije moguće.
Šuma je jedan od najsloženijih ekosistema u prirodi, a njen značaj za očuvanje i unapređenje životne sredine se još uvek svodi na korišćenje drvne mase i tzv. sporedne funkcije šuma umesto na zaštitu i čuvanje staništa i biodiverziteta.
Činjenica je da su šumski ekosistemi u Srbiji u velikoj meri degradirani tako da šume ne mogu više same od sebe da se reprodukuju i da daju prihode u drvnoj masi, što je neizbežni zahtev svake privrede, pa i šumarstva kao privredne grane.
Šta je razlog lošeg stanja u šumarstvu u Srbiji i šta se do sada uradilo na obnavljanju i unapređenju šumskog fonda može se pronaći u veoma iscrpnom i detaljnom tekstu na portalu Drvotehnika.info, portal drvne industrije profesorke Šumarskog fakulteta u penziji prof. dr sci Zagorke Tomić, u kome veoma jasno objašnjava kakav je odnos prema šumama naša država imala i ima do dan danas i zašto ne treba sve šumare stavljati u isti koš. Šumarska struka trpi najviše od nje same – od grupa i pojedinaca koji sebi daju za pravo da odlučuju o životnoj sredini kao da je to njihova lična svojina a ne svojina svih građana ove zemlje.
Tekst možete pročitati ovde.
